luzerka&jadnica

u samo jednom redu

2007-09-02T10:50:00.000+02:00

svečano se zaklinjem da ču opljunuti po ženskim magazinama, suner or lejter, i da ću takodže nastaviti da kukam na to kako je nepravedno teško biti žensko... dužna sam vam, držte me za reč.

al' za danas sam odabrala da pišem o jako lepoj pop temi: genijalnim stihovima iz pop pesama.
NE o fenomenalnim pesmama, NE o savršenim lyricsima, već o savršenom stihu, koji pokatkad ume da se pojavi u sasvim prosečnoj pesmi, i učini da je zavolite. o zapanjujućoj preciznosti koja ume da zablista u samo jednom redu. na stranu što uistinu verujem da je preopširnost majka netalentovanosti. ako n'umeš kratko i jasno, možda je bolje ni da ne pokušavaš.
znate... kad polupismeni Julian Casablancas otpeva: I love you more than being 17 a vi se nađete u neverici. no further explanation needed - sve vam je jasno. u samo jednoj rečenici. čak i kada se ovako istrgne iz konteksta, smisao ostaje potpuno isti.
ili You are the party that makes me feel my age - ima li preciznijeg načina da se objasni odnos dvoje ljudi. jes da je čitava Like A Friend upravo o tome, ali, što se mene tiče, da je Jarvis otpevao samo ovaj citirani stih, meni bi i dalje sve bilo jasno.
Your mind gets dirty, as you getting close to 30 govori mnogo više, od čitave End Of A Century (it's nothing special) - m'sim, naravno da nije ništa posebno kad ti se približava trideseta :P

lični favorit je i I no longer hear the music - mada istrgnuta iz konteksta gubi na značenju, za sve sem za mjuzik frikove. kada više ne čujete muziku, to je onda definitivno KRAJ. bilo čega. ali uvek je kraj.

priznajem, nisam opširno i istraživački pripremala temu... samo sam nabacila prve stvari koje su mi pale na pamet. ipak je ovo blog post, ne neki (polu)ozbiljni (polu)oficijielni tekst. pomoć u daljem nabrajanju je dobrodošla i prekopotrebna.

hard to be a girl

2007-08-03T14:48:00.000+02:00

...štob' adam green rekao. (hajde morate da znate bar tu pesmu) već duže vreme planiram da napišem neki post koji će vrlo taksativno i precizno pobrojati kakav je tajm konzjuming biti devojka na, na primer nedeljnom ili mesečnom nivou. ništa specijalno, samo ono:

maska za lice, dvaput nedeljno po 20 minuta,
piling - triput nedeljno po 5 minuta
pakovanje za kosu - jednom nedeljno 15tak minuta
noćne/dnevne kremice i gelovi za ispod očiju - svakodnevno ukupno 15 minuta

spisak se ni približno ovde ne završava. to su sati i sati mesečno protraćeni ne na health & wealth kako ženski magazini* pokušavaju da nam prodaju, već na čisto ulepšavanje. o novcu i da ne govorim. ajd tajm konzjumng i nekako, godine propagande uspele su da me ubede da ja u stvari baš uživam držeći te relaksirajuće maske na licu i odlepljujući ih sa istog kao neke kese (u stvari taj deo odlepljivanja maske je baš zabavan). cene svih ovih predivnih tretmana i preparata nej ni da pominjem.
jea, aj nou, mošte sad i da mi kažete da ako mi to toliko smeta, slobodna sam da se svih preparata i tretmana odreknem, ali to je isto kao i kad bih se odrekla pranja zuba i tuširanja. elemetarno.
+ stvarno ne mogu da pomognem sebi. iz dana u dan sam sve tupavija. prosto je nevervatno kako se iz pozerski depresivnog/selfcentered tinejdžera za 10tak godina izrodila ovakva praznoglavica.

Hit za ovu nedelju The Thrills - This Year . Thrills imaju novi album koji se vrlo indikativno zove Teenager, zvuče potpuno isto kao i uvek, al meni prija, + je ova pesma tako nekako pozitivna, da se svaki put iskezim od sreće kad kažu This year could be our year - pa još kad ponove četiri puta.... ko sam ja da im ne verujem, naravno da će ova godina biti naša ;)

Taken By Trees takođe preporuka za ovo njanjavo pop leto

još uvek nisam osmislila plejlistu za letovanje, al' kako je krenulo, čini mi se da će i ovo leto glavna razbribriga biti Lily Allen.

*(nekako sam uspela da se sprečim da ne napišem i pokoju reč o samim magazinima, al protiv njih ću da rantujem neki drugi put)

fit your size

2007-07-26T15:30:00.000+02:00

ajm bek.
makar na pokoji besmisleni redak. uz malo više rant-a, malo manje pop kulture, makar za prvi povratnčki post. (planiram da vam skuckam plejlistu iz poslednjih godinu dana, u jednom trenutku, ali me morate podsećati na isto) mož se još i desiti da pomislite da mi je neko ukrao šifru i preuzeo nalog, pa skribomaniše umesto mene.
elem, rant na pordavačice koje su mi rekle, kada sam im tražila farmerke u svom broju (29, na ženu visoku 178cm i tešku do 60kg +-1) rekle da nemaju tih većih brojeva. nedeljama zatim bezuspešno sam pokušavala da pronađem kratke farmerke ili pantalone u svom broju, al' cvrc. 28 ima di' oćeš, ruku na srce, veliki procenat istih uspevam i da zakopčam, ali pogled u ogledalo izaziva gađenje spram sopstvenog tela a naročito spram svog (inače obožavanog i omiljenog) okruglastog stomaka. 30-31, na stranu što spadaju, već mi obično iz istih izviri i pola dupeta čim se makar malo savijem. bezmalo sam odustala od šopinga.
a onda u sred pms-a, kada sama sebi obično izgledam kao deformisana godzila, i imam običaj da kupujem za dva broja veću odeću kako bi prikrila tu strahotu, naletim na jedne baš u mom broju. i voila, stoje mi za čistih 10! ma kakvih 10, 10 ipo, at least. :kul pogled:
gotovo radno vreme, izlazim. kucamo se ovi' dana. garantovano.

nađi grešku!

2007-01-02T15:46:00.000+01:00

e a sad stvarno, jedan pošten post.

verovatno prepun tajping mistejksa, kao i svi pre njega. al' ozbiljno kad pročitam prethodni post, muka me uvati, nit manjeg posta, nit više grešaka u kuckanju. 'zvinjavam se, i proglašavam iste te greške svojim trejdmarkom, dakle od sad se više neću ni truditi da ih ispravim.
uostalom poznajete li bilo koga ko je na naslovnu stvarnu svog godišnjeg rada napisao gramatizacija umesto dramatizacija, a onda navrat nanos prepravljao kemijskom olovkom, pre nego što su profesori pokupili radove iz biblioteke?

hmmm, malo mi bed da pišem o diplomskom, koji se desio pre čitave dve nedelje. da je bilo lako, bilo je, sad me je samo blam što to nisam mnoooogo ranije uradila. (i ne, neću vam dati dramu na čitanje)

posle 'volike pauze, više ne znam ni gde bih počela, šta sam vam rekla šta nisam, dal sam vam preporučila The Long Blondes dal nisam (sve i da nisam, sad preporučujem. kao što vidite Kate Jackson je osoba sa kojom bi svaka žena vrlo rado menjala garderobu).

za one koje interesuju mtv2 faoriti, leakovao je The View album, pokušajte da ga pronađete.
najzad sam pre neki dan ukačila Klaxons na mtv2 godišnjoj listi, naravno na prvim mestu, i po prvi puta mogu za sebe da kažem da sam matora za to i da ja to niš ne razumem. mislim, carevi su momci, iskidala sam se od smeha i na stajling, i na video, i na muziku, ali ajte pošteno - ko to još može da sluša?

kad smo već kod albuma koji su procureli na mrežu - danas skinula, upravo preslušavam novog Partick Wolf-a Magic Position (ima čak i jedna vesela pesma - naslovna naravno). znate da njega uvek preporučujem, iako mrzim umetničarenje i mnogo-sam-čudan-i-neshvaćen likove (pogledajte samo na šta liči :P), šta znam, na ovo sam se navukla.

čeka me mučan posao pravljenja liste najboljih albuma i koncerata iz prošle godine, nemam pojma kako ću sa tim da se izborim, sigurno sam još prošle godine kukala koliko mrzim take stvari.

za savete kako da se izborim sa tom mukom, i za sva ostala dopisivanja, skuckati mejl na luzerka@gmail.com
smorio me prazan inbox

simulirani post

2006-12-23T22:09:00.000+01:00

čisto da me palčica, kako je sinoć obećala ne spamuje.

ponajveće dostignuće jednomesečnog uzdržavanja od internejka ispade diploma, cela celcata.

sutra izjutru pravi pravcati post - ono, mjuzika, neumerona laprdanje, tanzična stanja i koješta. čim se malo ispavam.

muka muka mukica

2006-11-16T14:35:00.000+01:00

ne znam za čitačlačku & komentatorsku publiku i blog drugare, ali meni je ovaj blog postao mala mukica.
frstovol - opšte uzev pokušavam da se samoukinem sa interneta. očekujem gomilu podsmešljivih komentara na ovu izjavu, naročito od onih koji znaju da sam potpuni ovisnik o internetu, biće punih osam godina.
onda tu je to breme "sajberslave" sa kojim ne mogu da se nosim. naročito kad svi znaju ko si, šta si, kako se zoveš 'n all... plus što jesam jedna od onih koje laprdaju više nego što bi trebalo. n'umem da napravim distancu.
dalje, stvarni život - koji je ma koliko to sumanuto zvučalo, itekako vredan žrtvovanja onlajn vremena. sve to naravski podrazumeva i dilovanje sa nekim problemima koje vučem već oho-ho...

e sad, već sam se žalila kako sam nesposobna da ubacim linkove za zanimljive bloggove na frontpejdž (sve ovo što vidite uradili su dragi drugari kojima sam na poverenje dala šifru na korišćenje), mislim da bih trebalo da vam dam par hintova za čitanje, edukaciju i razbribrigu u čekanju na moj sledeći post.

hir vi gou:
http://musikoon.blogspot.com/ - odličan muzički blog, sa pokojim daunlodom. naročito obožavam muzički izbor & preporuke najvrednijih tamo: Recezenata. umeju da budu i koji mesec ispred mene, umeju da se i poklope.
http://palchica.blogspot.com/ - razbribriga, lako štivo, ali ne i besmisleno. ono što je važno je da je palčica daleko vrednija bloggerka, pa se bar jednom do dvaput nedeljno može koješta pročitati.
http://www.suprastudio.blogspot.com/ - ovo je navodno blog benda. a u stvari sve i svašta - dnevnik praćenja popkulturnih sadržaja: SERIJE, filmovi, albumi, koncerti i druge budalaštine.
http://popkitchen.blogspot.com/ - ova gospojica je još veća lenčuga od mene, + što nam se stavovi ponekad i razmimoilaze (npr. Jenny Lewis), al ipak preporučujem.

ako još niste pogledali, trk u bioskope na Departed, a odmah zatim i na Borata. Black Dahlia je film koji slobodno možete da preskočite(ali ću za devojčice ipak postaviti sličicu sa Josh-om), i uzmete roman na čitanje. Sa debelim okasnjenjem sa odgledala Garden State, a posle danima slušala saundtrek.

od mjuzike sam slušala svašta - novog Becka koji je lošiji od prethodnog, mada su mu dobri ti fazoni sviranja na mobilnom telefonu, onda solo album Alberta Hammond-a Jr., posle koja sam instantno prestala da mislim da je on kul momak, "kontraverzne" Math and Physics Club, i prvi album iz 2007 koji je procureo na mrežu Shins - Wincing The Night Away, za koje ne moram da vam objašnjam kako su mi legli posle gledanja Garden State-a. nove Lemonheads sam narezala svim mogućim poznanicima, bez da sam ih ozbiljnije sama slušala, al to je zato što ja volim njihov (sada) pretposlednji album i Dandov solo, a ovo mi uopšte ne zvuči na to.

enivej, uzdam se da ste dovoljno ljudi, i da me ne diskriminišete što sam se opredelila za stvarni naspram sajber sveta :P

hot njuz

2006-10-09T09:58:00.000+02:00

prva hot, i ne tako vesela vest, je da se ponovo približava onaj prirodno depresivni period u godini, kad sam uopšte počela i da se zamlaćujem još jednom od internet navlaka koja se zove blog. so far so god , još uvek sam natprirodno vesela i prirodno brbljiva, osim kad sjebem neki posao, i onda ćutim i gutam knedle, čekajući da se neprijatni telefonski razgovor završi.
uzbudljive stvari u prethodnih mesec ipo (:blush: i to poveći, zato što sam lenja bloggerka), a da se tiču muzike... hmmm, vidim da se po raznim bloggovima pominju repetitor-i, pa hajd da podelim pohvalu i fanovski urlik i ovde. klik na myspace.com/repetitor to see more detalja.
*Erlend Øye (kopipejstovala sam ovo Ø, čisto da ne pomislite da slučajno znam gde se na tastaturi nalazi) ima novi bend. mislim, to je već bajata vest, ali sam u prethodnih mesec ipo najzad preslušala taj Whitest Boy Alive album. preporučujem, iako ne sa prevelikim oduševljenjem. mada prijatnost raste, iz slušanja u slušanje.(skroz off - pomenu jedan drugar da Erlend liči na tipa iz reklame za Kit Kat)

kao antidepresant po buđenju odlično i fenomenalno može poslužiti s/t album, kako se čini, vrlo omiljenog (valjda) brazilskog sastava Cansei De Ser Sexy. hit pesma Music Is My Hot Hot Sex.
novi Decemberists slušajte kada imate neka posla za kompjuterom, a nove Killers-e samo kada vam u posetu dođu drugari (i naročito drugarice) koji mnogo vole Killers-e.

i dva šejmful konfešna na kraju:
1.itekako planiram da idem na koncert Duran Duran
2.gledam Velikog Brata, povremeno, a par puta čak i organizovano, s prijateljima

sad ste slobodni da me ogovarate, pljujete i nipodaštavate. baš me briga.

*sad sam se več stvarno razbesnela, iz nekog razloga ne mogu da stavim slike u post! argh!!!

stej tjund

2006-10-04T10:32:00.000+02:00

čisto da potpuno no dignete ruke od ovog bloga.
OBEĆAVAM novi, (hmmm) ozbiljni post za par dana. kros maj hart

klik klik, jel radi?

2006-09-01T11:02:00.000+02:00

ah tih prvih par dana kući po povratku sa odmora, puna entuzijazma... a onda odjednom počne sve da me boli: jedan dan stomak, drugi glava, sledeći dan grlo. u stvari boli me što moram da radim, i što moram da razmišljam i što moram da brinem oko stvarnih stvari u životu.
ali, to takođe znači da sam ponovo počela da trošim više vremena na muziku :)
od najnovijih izdanja preporuka za novi Yo La Tengo - I Am Not Afraid Of You And I Will Beat Your Ass, koji sam prvi put preslušala tek danas. no ako uz to dodamo da sam ga odslušala dvaput u cugu, a album traje blizu satipo... meni bi sve bilo jasno.

Guillemots, koje sam još onomad pominjala, izdali su najzad LP, a priča se/ piše se/ da su nominovani i za Mercury nagradu. ih kaka sam vidovita. ništa vam neće smetati da vitite još jednu njihovu fotografiju. slatki i čudni i hiperemotivni.

inače od ovog albuma može vrlolako da vas zaboli glava. ali mene je bolela glava i kad sam prvi put čula Patrick-a Wolf-a, pa ga sad obožavam. (jes da vam ne bih preporučila da čujete Childcatcher prvo, što zbog teksta što zbog muzike)

ono što vam nekim čudom nisam ovde još uvek pomenula, iako je leto gotovo, a kod mene se već duže vremena vrti u plejeru su Monkey Swallows The Universe. skoro pa low fi produkcija, jednostavno, poppy... nekako ti drago da znaš postoje takvi ljudi koji prave takvu muziku.

smišljam načine da uživam u predstojećoj jeseni. šaljite predloge na luzerka@gmail.com jurimo hiljaditu posetu! :kul pogled:

siromabedaklija

2006-08-22T20:24:00.000+02:00

kad bi sad izvrnula džepove i istresla novčanik ispalo bi šokantnih sveukupno evro ipo iz njih. al što bi neki rekli, dobar provod (good times, da budemo precizni) nema cenu. vreme je da priznam i sebi i svetu da numem s parama. raspikuća.
onu plažu sa prošlog posta nisam posetila, al imala sam pravi polu backpackerski odmor, na tri različite lokacije, + višečasovna vožnja brodom. toliko.
mjuza se na letovanju slabo otkriva, al najveći letnji hit u svim baštama, plažama i autobusima bio je Lily Allen - Smile. nej da smeta, naročito uz fejk rayban cvikere za sunce, kremicu sa faktorom +15 na sebi, i mozak na stendbaju.

samo kretki riport posle odmora da ne ispadne da sam naskroz zanemarila blogerisanje, piše se opširnije i bogznakako inventivnije za koji dan.

ruku na srce, imala sam i boljih postova

2006-07-20T18:05:00.000+02:00

kako popularnost ovog bloga fantastično raste lejtli, sve se nešto mislim - red je da napišem neki apdejt, da usrećim ovu 841 osobu koja je koznakakvom greškom kliknula na ovaj blog, a ne znam o čemu bih pisala.

utisci sa exita potpuno izlapeli, a ionako sam napisala dejbajdej riport na popboks.com/forum, pa koj je pročitao pročitao, ko nije... nisam mu ja kriva što ne rovari malo više po sajberspejsu.
bar sam za uspomenu na luzerka@gmail.com dobila fotografiju svog potiljka sa nastupa Morrissey-a. što je, da se razumemo, vrlo lepo...

da sam zverala po ulicama u potrazi za inspirativnim bloggerskim pričama jesam, al nisam videla ništa zanimljivije od japanki na štiklu i golišavih stomaka.
odgledala Alfie-a sa Jude Low-om, i ajd, da priznam, sve je tu lepo izdizajnirano, super su mu one roze košuljice i gucci odela kupljena na diskauntu, vespica je olala, ali!!!!

jel može neko da se potrudi da mi objasni zašto je Jude Low dobar frajer? i otkad su to ljudi koji tako očigleno izgledaju ZLO dobri frajeri?

mjuzički izbor mi se i dalje svodi na špance, onda Her Space Holiday (možda će Ian Brown u jednom trenutku poželeti ovako da zvuči) i Monkey Swallows The Universe (skormna produkcija, singalong pesmice i povremeno zviždanje uz iste).

prodavanje talenta đavolu je polako počelo da se otplaćuje, pa će letovanje iz bašte najverovatnije da se seli na neko od hrvatskih ostrva. u tom smislu ključna dva pitanja (kilograma?) i dalje stoje. zato nemojte molim vas u komentarima da mi spominjete nikakve torte, patišpanje, sladolede i ostale neodoljive stvari.

btw, kupala sam se ovde, i stvarno je ko na slici, a stavljali su ga i u razne reklame.

Oh La La (ponestaće mi brzo ovih besmislenih naslova)

2006-07-02T19:25:00.000+02:00

zakuvalo leto, trudim se da se držim podalje od internejka, i tu i tamo (naročito kada je ovaj prestižni blog u pitanju) mi uspeva.
a i došlo je do omanjeg misanerstuda od prošlog posta na ovamo, bez daljeg objašnjenja - samo ukratko: niš nemojte da brinete, ajm stil luzerka&jadnica bez posla.

ali bar, as always imam gomilu toplopreporučljive sumertajmiš muzike. novi Camera Obscura album je mmm... uživancija. pa onda, slučajno otkrila španski pop bend La Casa Azul. pokušajte na youtube.com da pogledate neki njihov video, ako vam se ne svidi, vi onda nikada i niste voleli pop muziku.

ima nešto u toj španskoj muzici umiksovanoj uz lenjo letnje raspoloženje. kad smo već kod španije, Josh Rouse ima lep album, koji je izašao doduše još proletos, al mi se baš lepo uklopio u ovu letnju plejlistu. skoro da potencijalno letovanje u dvorištu i ne izgleda taaaako strašno (iako u stvari jeste).

mejnstrimaši imaju dva osrednja albuma za Keane (zašto, zašto, zašto gitare?) i Snow Patrol. nažalost osrednja :(

za sve zainteresovana za ineraktivnu komunikaciju putem mejla luzerka@gmail.com (nešto mi ovaj blogger editor utanjio sa opcijama, odjednom ne mogu da bojim slova) možete slati odgovore na veomavrlovažna pitanja:

a)kako smršati do 2kg pred fiktivno letovanje
b)koji je dezen kupaćihkostima naj in ove sezone
i
c)kako zaraditi što više novca za što kraće vreme

ijuuuuu!

2006-06-12T11:06:00.000+02:00

Prilično je nezgodno pisati u jeku SP u fudbalu. samo da znate gledam po dve utakmice dnevno, pošto kad razmislim koliko vremena izgubim na to, uvek se odlučim da preskočim makar jednu na dan, ne bi li me manje grizla savest.
valjda vam je jasno, da nisam prava osoba za komentarisanje takmičenja i davanje prognoza, samo sam tela da se pohvalim kako me je uvatila i ta groznica.

dosta o fudbalu, aj sad malo o muzici. Pipettes album je sjajan. Opšte uzev svi koji su u stanju da sklepaju čitav album u samo pola sata - svaka čast.

O.C. se prikazuje na prvom kanalu hrvatske nacionalne televizije, vikendom. sou, ako baš ne znate šta bi ste sa sobom, eto ideje. kad mogu da ih gledaju Voxtrot, što ne bi i mi.

faketi fak, nemam više vremena da pišem, sad su me zvali, od sutra počinjem da radim, a moram da jurim i na dogovor za dva sata. nemate pojma koliko jednoj običnoj ženskoj treba vremena da se spremi, a da se pri tom uopšte ni ne sprema.

sličice kačim sutra... valjda

freš rifreš

2006-05-24T14:46:00.000+02:00

posle raspadanja valjda obično dođe sastavljanje. ali po toj logici gledajte baš da se potpuno raspadnete, kako bi sastavljanje bilo sveobuhvatno i temeljno, i kako bi se jednog jutra probudili "kao novi". sa pola diplome u džepu...

čini mi se da smo dobili prvog ozbiljnog kandidata za album godine: Islands - Return To The Sea. oni imadu čak dve pesme od po 9 i više minuta, al ne smeta ni najmanje. prosto mi dođe da se spakujem, odselim u Kanadu i napravim bend. onda se setim da sam ič netalentovana za pravljenje muzike, i da se od veštine sviranja 'armonike leba ne bi najela u indi pop/roku... pih.

Isčekuje se debi album za Pipettes, svi ćemo da plešemo i da nosimo polkadot haljinice, prugice su, samo da vas obavestim - taaaaaako prošla godina. :P

još ću da se pohvalim da je luzerka@gmail.com najzad počeo da šljaka. stižu spamovi, naravno, ali i pokoji mejl od ljudi koji čitaju :) šta ti je interaktivna komunikacija!

:(

2006-05-07T21:05:00.000+02:00

raspadam se

Kuc kuc!

2006-04-24T16:46:00.003+02:00

malo me plaši urušavanje privatnosti pisanjem bloga. eto, priznala sam. jes da se trudim da sve nekako svedem na lični pristup pop kulturi, pre nego na pop pristup sopstvenoj ličnosti, opet me 'vata neki zent.
imejl adresa luzerka@gmail.com radi fenomenalno. so far 0 messages recieved. ništa. ni spama. ni ničega. nula!
enivejs, luzerka i jadnica se prethodnih par dana u priličnoj meri osećala kao luzerka i jadnica, pa vam zato nije pisala.

ali sam zato u međuvremenu bila na čak 3 (tri) koncerta. nijedan spektakularan, svi pritimač okej. čini mi se da se ovo sa koncertima ponovo zahuktalo, kao što je krenulo pre par godina, pa najednom stalo. stalno nam svraćaju neki manje ili više poznati strendžeri. ja često biram da idem da gledam ove manje poznate, nekako se ljudi više trude i dokazuju, a često vam se dese i iznenađenja i zaljubljenost na prvo slušanje. ko je bio pre tri godina (više od jedanput) na Devastations zna tačno o čemu govorim.

najnoviji omiljeni bend ovog proleća zove se Guillemots. za njih sam prvi put čula prošle jeseni kada me je jedan britanski tinejdžer ubeđivao da su oni najbolji novi bend, pravdajući se da se njihov EP uveliko prodaje na e-bay-u za silne novce. u međuvremenu su snimili mini album za vanenglesko tržište From The Cliffs, ne biste verovali 9 pesama (praktično 8, pošto prva traje 30 sekundi) u 45 minuta. i ne smori vas pesma koja traje 9 (minuta, ne sekundi).
ne izgledaju nešto preterano kul, fakat.

ako su vam Guillemots suviše tunjavi, your loss. ali ipak za rezervu možete da skakućete na Gossip - Listen Up! (album jošte nisam podrobno preslušala, ali pesma je hitična)

Opet brojač

2006-04-08T12:38:00.000+02:00

Bezmalo jutros nisam pala sa stolice od šoka kad sam na view my complete profile videla da imam preko 600 puta pregledan blog/profil. I sad se sve nešto razmišljam da li to znači da je preko 600 ljudi gvirnulo na moj blog, ili je sveukupno pregledan oko 600 puta.

U svakom slučaju, nije malo za lenjivicu koja je napisala 12 postova za pola godine.

Sad sve vreme lomim glavu ko su ti ljudi što me čitaju, i koji je razlog toj posećenosti. Čak me malo hvata i frka. A onda naravno, ko i svaka druga besposlena osoba krenem da razmišljam o tome dal se mogu zaraditi neki novci bloggovanjem. as if...

Za sve readere kojima se ne mili ostavljati javno poruke u dnu svakog posta, otvorila sam imejl adresu luzerka@gmail.com (znam koliko je glupo ostavljati adresu vako javno i da me očekuje tona spamčine već za pola sata, al gmail to onako intelignetno odmah šutne u spam folder tako da bašmebriga). mošte slati i pesme, ili se samo dopisivati, i objasniti mi kakotodamečitate. zašto, zašto, zašto?

Preslušala, fajnali, novi Concretes - In Colours. Lep je album, baš u onom klasičnom smislu reči lep, možda sam se malo, ali sasvim malo razočarala, pošto sam imala u najmanju ruku great expetations. Ne znam zašto mi odmah čim pomislim na Concretes na pamet padnu Cardigans, iako muzički nemaju mnogo veze jedni sa drugima. Valjda su Concretes danas sinonim za pravi pravi pop, kao što su ovi drugi bili pre desetak godina. (pažnja na slici se vidi samo 3/8 benda)

Free Kaunter

2006-04-03T12:48:00.000+02:00

evo pokušavam da se prisetim na koliko sam raznoraznih community vebsajtova i servisa registrovana: last.fm, myspace, friendster (koji sam zaboravila uopšte i da koristim, uostalom i nije više tako kul kao što je nekoć bio - aha pominjali su ga čak i u Orange County-u /gledali ste, gledali ste, nemojte da lažete! tu igra ova Miša Barton, koju je posle, omiljeni nam izvođač James Blunt jurio, i ubacio je u jedan od svojih spotova. to mu nije pomoglo da je smuva...hehe/, valjda je onaj "alternativni" štreberko Seth Coen neprestano proveravao poruke...)... i svi oni imaju jedan malecki, ali najvažniji brojač koji vam stoji odma pored juzernejma.

mošte da zamislite kakav šok vam nastane u glavi kad se najednom namesto ustaljenog broja dvaestipet, preko noći brojač promeni na dvaesšes!

al nekako me bašbriga. posle tog inicijalnog šoka, stiglo proleće, novi bajcikl, sportske i ostale aktivnosti, i novi Voxtrot EP. vi'te kako su fini momci. htela sam da vam stavim jednu beverly hills fotografiju (znate ono kad svi leže na podu, sa glavama koje formiraju krug), al je mnogo mala rezolucija.

Concretes sam narezala, i rešila da slušam preko vikenda, al zaboravila cedej u tuđoj kancelariji.

nej da vam pišem o svađama s profesorom oko diplome.

na pogrešnu ste se nameračili

2006-03-13T11:36:00.000+01:00

kao što možete primetiti, glatko sam se provukla sa više od mesec dana nepisanja po blogu. pa ako ste mislili da sam natural born blogger ili prava osoba čiji ćete blog redovno posećivati: na pogrešnu ste se nameračili. ima ih, verujem mnogo vrednijih i raspisanijih od mene.

htela sam u međuvremenu da napišem jedan post o tome kako devojke/žene nisu uzvišena bića sa druge planete, već da i one sasvim ravnopravno psuju, piju, piške i kake, a ponekad dobiju poriv da slučajnog prolaznika štipnu za dupe, al sve se mislim ako to već ne znate, onda vam ne vredi ni objašnjavati.

nije da sam sve ovo vreme lenčarila, u stvari uradila sam par poslića (ali posao još nisam dobila), između ostalog -> diploma nikad nije bila bliže :kul pogled:

od muzike se slušalo:

novi Flaming Lips - sjajan album. a i moju sestru mnogo nervira početak prve pesme, što je uvek dobar znak.

debelo okasnelo I Am Kloot - s/t iz 2003., pravo malo remek delo, a onda i njihov poslednji iz 2005. koji spram ovog prvog (znam da im je to u diskografiji drugi album) zvuči razočaravajuće.

The Kooks - brand new NME tinejdž atrakcija: nemam većih zamerki. al ozbiljno.

Morrissey takođe ima novi album. Nešto još nisam baš raspoložena da ga komentarišem.

ako neko slučajno ima neki link za novi album Concretes... trep, trep, trep... čula sam dve pesme, i kao i obično savršene su, a i ide nam proleće, treba nam jedan takav album.

Opet piraterija

2006-02-10T19:31:00.000+01:00

Najfriškiji album u mom plejeru zove se Jacket Full Of Danger. Superheroj jednog od prethodnih postova Adam Green je potpisnik istog, a zvanično izlazi u prodaju... pa, negde u martu, recimo.
Reći ću samo: 15 pesama - 30 minuta i 20 sekundi. Neki ljudi (Adam Green, na primer) očigledno mnogu da mutiraju i na pragu dvadeset i pete, dok se drugima to dešava u petnaestoj.
I ne brinite, nepristojan je kao i obično...Just to get the picture, navodim stihove I wanna bone you (lol, lol, he said bone you :P)
e, da i u drugoj pesmi je pokrao Strokes - Leave me alone, I'm in control... wtf?

A propo talenata o kojima sam kukala u prethodnom postu. Kanda jesu malko precenjeni, al da ga jebem, džaba ti rad kad si nula talentovan! mislim, lepo je kad se ljudi trude, al... stvari nikad nisu tako jednostavne. Sve se računa.

Anyway, ovu spisateljicu nećete videti kako sa velikom šoljom crne kafe prilazi oldschool pisaćoj mašini i u naletu inspiracije u transu zapisuje stvari koje joj, valjda, sam bog odnekud diktira. Nego lepo, pola sata-sat-dva-pet svaki dan, word dokument, najudobnija tastatura. posao ko posao. i za stolara moraš da budeš talenovan, al to ne znači da ne moraš da rmbaš.
mada kad vidim ovu tajpvrajtericu sa slike, odma poželim jednu.

2006-02-02T14:48:00.000+01:00

Argh! Grrrr!

Mnogo sam nervozna, i mada sam svesna da je nabrajanje svih stvari koje me nerviraju prilično neproduktivno, i da retkokad iz toga zna da proizađe nešto dobro, ne merem da se suzdržim, moram nabrajati!

mnogo me nerviraju multitalentovani ljudi. ili to, il sam isfrustrirana što nisam jedna od njih. mislim, kako je nekom bogomdano pet raznih talenata (i peva, i slike, i igra, i piše...), a meni jedan jedini, i još ga ja ni ne izrabljujem koliko treba. fala bogu, bar umem da multitaskujem. i to bolje no što drugi očekuju.

onda, mnogo me nerviraju mid20s mamurluci. nekad je bilo tako lepo, mogao si da mešaš pića - otspavaš dva-tri sata i probudiš se ko nova. sad mi propadne ceo dan, i još zaboravim da čestitam drugarici rodjendan.

mrzim kad mi niko ne prokomentariše blog, jer to znači da nisam napisala ništa interesantno, iako sam se potrudila da sve zamaskiram nekim sličkama, stihovima iz pop pesama, i ponekom psovkom. (jbte, pišem ovo, a nisam sigurna dal sam uopšte opsovala na blogu. )

Zato su mi najbolji drugari u poslednja dva dana: Brufen (400miligramski, sa tendencijom da pređe na 600), Strepsils (ne možem da pričam, al bar da pišem namesto toga), Eferalgan (bljaks, pijem ga na eks) i solo album Jenny Lewis (with the Watson sisters) - Rabbit Fur Coat (e, ovo već greje, ali pomaže i protiv temperature).

2006-01-24T15:14:00.000+01:00

nemotivisan apdejt, takoreći random thinking

U stvari je super što nisam ništa pisala u međuvremenu za blog, jer bih rizikovala da vas opet udavim svojim trenutno depresivnim pogledima na stvarnost, u kojoj sam i dalje ostala luzerka i jadnica bez posla.

Koliko čujem ovi Arctic Monkeys se prodaju ko blesavi, zvanične kritike: sve hvalospev do hvalospeva, a ja slušam album već dve nedelje i mislim se, okej možda nije na prvo slušanje, možda je grower. I ništa. Štos mene tiče, sa ovakvim albumom, spasioci indie scene i novi generacijski važan bend bi bez problema mogli da budu i Hard Fi, Bloc Party, Babyshambles, We Are Scientist, Subways ili apsolutno bilo koji bend koji se pojavio u poslednjih godinu dana.

Sa druge strane, Love Travells at Illegal Speeds, je već grower - što ga više slušate sve vam se više dopada i dopada. Graham Coxon ima bezmalo 37 godina, što stvarno zvuči nemoguće kada slušate Gimme Some Love - glupa teenage noisy pop hitčina; najnenametljiviji je gitarski superheroj, koji je toliko već deo muzičke tradicije, da može da se bez problema poigrava sa najgorim/najboljim klišeima iste te tradicije. Za detaljniju kritiku moraćete da sačekate bar do 13. marta.

Za kraj samo stih iz poslednje pesme sa albuma See A Better Day

Baby Baby Babe,
What can i do?
I'm so in love with you
I know you won't believe me
but it's true
I'm so in love with you

Kliše, al pali! Ovaj crtež iznad, to vam je omot albuma.

2006-01-04T14:57:00.000+01:00

Ranodm Thinking
(the most annoying stuff of all)

Evo priznajem, sa sve rukama u vazduhu, ja sam samo jedna lazy ass više na ovom svetu.
Al to se ni najmanje ne kosi sa činjenicom da sam u isto vreme i štreber. Da ja skupljam i uvlačim beskorisne informacije u glavu, kada nešto radim, to mora da se uradi temeljno i dobro, da se provere svi mogući izvori informacija, ili se ne radi uopšte... Nema ništa polovično.
Eventualno mogu posao da prekinem na pola, kad mi i ako mi dosadi, ili kada shvatim da od toga neće ispasti ništa. Što me ne sprečava naravno da se mesecima pre toga dobro ne spremam i pripremam, i punim glavu manje i više korisnim budalaštinama.

E, sad, osim vrlo očigledne lenjosti, razlog nepisanja na blogu su i praznici. Lepo ne umem da se uklopim u svu tu bezrazložnu euforiju, i sastavljanje lista najboljeg i najgoreg u godini. Sve me nešto hvata trema kad moram nešto takvo da popunim, kao da je sad to što sam napisala uklesano u kamenu, i nemam više prava da se predomišljam i promenim mišljenje... pa još onda iščekivanja u strahu od komentara po pravilu dekonstrukcionistički nastrojenih ljudi... brrrrrrr...

A tek lažna euforija, i to što na svako telefonsko zvono spremno odgovaraš sa "Hvala, takođe!" bez da unaperd znaš sa kim razgovaraš.

Mada, nemam ja na šta da se žalim, provela sam mnogo lep produženi novogodišnji vikend, sve uz : budimo se zajedno, doručkujemo zajedno, gledamo tv zajedno, spremamo klopu zajedno, ja biram muziku:ti biraš muziku - you've got the point... pa mi je još pre pola sata i zvonio telefon - poziv na razgovor za posao u petak.

Love Travel At Illegal Speeds - Graham Coxon-a procureo na internet još pre praznika. Datum izlaska albuma 13. mart. Još nisam stigla da preslušam, al čim preslušam pišem o tome. To je ipak suviše važna stvar da se o njoj ne bi pisalo na blogu. A i gledam da iskoristim svaku priliku da napišem nešto o ovom čoveku i njegovoj muzici.

sličice za ovaj post postavljam popodne, sad žurim sa drugaricom na kafu... TaDa-- postavila slike!

2005-12-12T15:38:00.000+01:00

Stvari bez kojih ne mogu, ni na jedan dan

Sinoć, poprilično kasno, u jednom od onih besmislenih surfovanja internetom, iz čiste dosade, naletim na test koji se bavi procenjivanjem vrednosti čoveka. I to onako, baš materijalno. Kad popuniš test, oni ti sve presaberu i daju ti rezultat u američkim dolarima. U MILIONIMA američkih dolara. Priznajem malo sam lagala, (mislim, ko ne bi lagao, kad za prosečnu građu dobijaš samo 50-tak hiljada dolara, a za atletsku 130), na neka pitanja nisam umela da odgovorim – koji moj SAT test, ko to u Srbiji uopšte radi? Al da sam se opako približila cifri od 2 miliona dolara, jesam. Tu su mi pripomogle zelene oči (vrede pet puta više od smeđih?!), visina (ukoliko niste znali – što viši to vredniji), i to sto sam na pitanje Are you addictive person? Odgovorila sa NE! Kakva laž!

Poslednjih 15 godina ni dva sata ne mogu da izdržim a da ne namažem usta labelom ili nekim drugim lipbalm-om. Ne mogu da izdržim. Peku!

Pre tri godine sam prvi put kupila noćnu kremu protiv bora, i mazala je redovno svako veče. U međuvremenu koža na licu je počela opasno da me zateže ako nije namazana debelim slojem neke kremice. I ja tako mažem. Stalno.

Između ostalih, svakodnevno posećujem websajt www.thesun.co.uk – ne mogu bez celebrity tračeva i photo specijala.

Ponedeljkom izjutra proveravam liste albuma i singlova.

Hoću da poludim kad nekim slučajem zaboravim da ponesem sa sobom mp3 plejer. A tek kad baterija crkne!

Bez daljeg nabrajanja nekih drugih stvari bez kojih ne mogu da zamislim da započnem dan: pesma za dobrojutro i razmrdavanje (ili čitava plejlista), i doručak uz TV...

Are you addictive person? Hell Yeah! Very addictative

Džaba dva miliona dolara. E baš!

2005-12-06T21:53:00.000+01:00

CAR!

Adam Green je car! To je suština ovog posta, i možda bih sad trebalo da prestanem da pišem, ali uhvatio me je tipično štreberski napad skribomanije. I can’t help it.

Ovaj nezainteresovani geek ima 24 godine, i 3 (da, tri) sjajna solo albuma, (četvrti izlazi na proleće 2006.), bio je jedan od članova Moldy Peaches gde se prerušavao u Elvisa (ili nešto što liči na Elvisa), a kao klinac je nastupao u MTV karaokama gde su mu se svi smejali.

Iz neobjašnjivih razloga u Nemačkoj je indie superstar br.1, dok je u ostatku sveta relativno nepoznat. Ja nikada nisam videla ni jedan njegov spot na domaćoj televiziji, a pošteno da kažem, nisam ga čula ni na radiju, (iako radio slušam samo u par termina). U Namačkoj je takođe poznat i kao pisac.

Adam Green je car! I to ne samo zato što je bio na turneji sa Libertins-ima, Strokes-ima, a kako sam načula svirao je par puta i kao predgrupa (predgrupa?!) Belle & Sebastian, već onako, uopšte. Kao osoba, i kao muzičar. Zbog njega se smejete, zbog njega bez blama đuskate, jer znate da nema šanse da igrate gore od njega, zbog njega je folk ili antifolk (štagod) kul.

On ima najbolje low fi, i ne toliko low fi, spotove na svetu, u svojim pesmama pominje Jessicu Simpson, Johnny Depp-a, Georga Bush-a (ali nikako politički), Fab (mmm hottie) Moretti-a, i uz sve to je almoust twin brother Julian Casablancasa.

Jes deluje malo mlađe i izgubljenije, al liči?

2005-12-04T01:00:00.000+01:00

Koncept

Izraženo snažan koncept ovog bloga me onemogućava da postujem bilo šta što bi moglo da se protumači kao izraženo ozbiljno ili nedajbože smisaono i duboko. Manje više, ono na šta mogu da se skoncentrišem su raznorazni fenomeni koji imaju manje ili više veze sa popularnom kulturom. Dakle, sad ste shvatili koncept. Možemo dalje.

U pozadini, pred spavanje, svira, novi (još neobjavljeni - oh, da kakva sam kraljica piraterije) album jednog od omiljenih nerdaških bendova (jeste u pravu ste, govorim o Belle & Sebastian), a u istom folderu za buđenje je namenjen budući album superheroja iz posta br. 2, The Strokes-a. Tako su zahvaljujući pirateriji, i brzoj internet konekciji, u prvoj četvrtini sledeće godine ostala samo još dva albuma koja nestrpljivo očekujem (recimo samo da se radi o dva moja omiljena solo autora, i da oba albuma treba da se pojave u martu. any ideas?), i malo mi nekako krivo što mi je to uzbuđenje na neki način uskraćeno. Jes čitav taj demokratični koncept dostupnosti svega u neku ruku sjajan, ali isto tako sve lako može da se pretvori u panično skupljanje smeća koje nikako ne stižete da preslušate, i nemate pojma zbog čega vam stoji na hard disku.

Out of context: ovaj fini dečko iz Španije koji je prokomentarisao prethodni post je samo potvrdio moju teoriju o bezmalo bratu blizancu Juliana Casablancasa, pitajući me da li je na fotografijama par redova niže baš taj brat blizanac. Za koji dan možete očekivati razrešenje misterije, nekoliko fotografija itd... U međuvremenu, možete hintove da šaljete kroz komentare...

Mnogo mi se spava.

2005-12-01T23:34:00.000+01:00

Pre odlaska na spavanje

Zanemariću utiske sa sinoćnjeg koncerta sastava Mercury Rev, pošto imam, recimo, obavezu da iste zapišem za neki sasvim drugi sajt. Ali, bilo je sjajno, FE NO ME NA LNO (nadam se da ste ovo pročitali razdvajajući reč na slogove i naglašavajući svaki).

Ono što me je danas više mučilo je pokušaj da se setim svih stvari koje manje-više svakodnevno radim u životu, i zbog kojih se eksplicitno i snažno osećam kao žensko. Pošto mrzim ženskaste stvari, volančiće, cvetiće i leptiriče, small talk mi je poprilično stran, i hoću da gađam papučom Ivanu Bojić-Zarić whatever kad je ranim jutrom vidim na TV-u sa svojim ženskim pričama.

There's no sucha thing, missy! Ženske priče? Taman posla...

Ne ulazeći u banalnosti, i gluposti tipa: o, da, ali šta je sa vrlo uočljivim ženskim atributima (75b ako nekoga baš, baš zanima, mada ne znam zašto bi to ikoga zanimalo), jedina girly stvar koje mogu da se setim je čupanje obrva. Krupan kadar mog lica u ogromnom ogledalu, jako svetlo i pinceta. Odbijam da mi bilo ko drugi čupa obrve. Uživam u tome... Kako bih sprečila preteranu sladunjavost istog prizora iz drugog plana bi trebalo da svira neka opasna ženska, PJ Harvey naprimer.

Opsednutost cipelama (i to ponajviše onakvim kakve ne mogu nikad da pronađem) nije strictly girly stuff , trošenje para koje nemaš na savršenu plišanu duksericu takođe, kafa i TV adikcija su isto tako vrlorasporostranjenja unisex zabava, o opsednutosti pop muzikom i pop kulturom... hm?

Hajd sad neko da mi se nađe pametan pa da prokomentariše You talk way too much!

2005-11-29T18:59:00.000+01:00

Ko i svakom štreberu, puna mi glava besmislenih informacija koje ničemu ne služe, osim što kad malko popijem, pa počnem neuobičajeno glasno da govorim, krenem da zatrpavam ljude tim informacijama. Kao da je bilo kog briga što su groupi devojke ponovo hit. (Momci, šta da vam kažem, idealno je vreme za osnivanje indie benda. Casual sex sa obožavateljkama se prosto podrazumeva).

Kad sam već kod groupie devojaka, na tu temu preporučujem pogledati omiljeni film o muzičkim kritičarima ikad (koji je i oskara za scenario pošteno dobio) Almoust Famous. Nagradno pitanje glasi koja domaća glumica neodoljivo podeća na Kate Hudson.

Eto, viš, nikad kraja.. Sad bi lako od Kate Hudson, prešla na Lisice (jeste, ima veze sa nagradnim pitanjem), pa onda na reditelja tih Lisica, onda na priče o fudbalu, na ljude koji se nekim čudom u ama baš sve i svja razumeju, na intelektualne sponzoruše, kako ih je nazvala jedna moja drugarica dana i ko zna na šta još. Potpuno bez koristi, čisto iz besa.

2005-11-28T20:48:00.000+01:00

Pesma jedna

Jes, volim ja Strokes-e od prvog dana kad sam ih čula i videla onaj nazovi spot za Hard to Explain, bila kivna na muzičke kritičare što su bezrazložno popljuvali Room On Fire i sve to. Al "pametne" tekstove od njih nikad nisam očekivala. I onda se potpuno raspametim na The Other Side text.

o, da čitaćete ga:

I’m tired of everyone I know
And everyone I see
On the streets and on TV

On the other side
On the other side
Nobody’s waiting for me
On the other side

I hate them all
I hate them all
I hate myself
For hating them
So I drink some more
I love them all
I drink even more
I hate them even more than I did before

On the other side
On the other side
Nobody’s waiting for me
On the other side

I remember when you came
You told me all the same
Now it seems so far away
You told me all the same

I’m tired of being so judgmental of everyone

And when I go to sleep
I will train my eyes to see
And my mind is as wide
As the bird's on the tree

On the other side
On the other side
I know what’s waiting for me
On the other side
On the other side
I know you're waiting for me

Daleko od toga da je deep, al nije da nije meaningful. A pošto je od Julian Casablancas-a, odlično je. Zapamtite, molim vas, ovu fotografiju, jedan od sledećih postova biće sigurno posvećen bezmalo bratu blizancu. Pa ko pogodi okom je reč. ;p
Gde je taj januar 2006.? Hoću novi album. Odmah!

ahem! mali ranojutarnju edit. Samo da vidite kako izgleda red za karte u Londonu, kad The Strokes najave secret gig za svega par stotina ljudi. Neki su, kažu, stali u red u 7 popodne, i proveli tu celu noć čekajući 9 izjutra, kada se karte puštaju u prodaju. Ništa rezervisanje karata preko interneta, samo old fashion čekanje u redovima, ko nekad kad su se čekali Star Wars.

2005-11-28T17:44:00.000+01:00

Sve nešto razmišljam. Melanholija nije ni tako loša. Može katkad čak da zaliči i na romantično, onako simpatično i tugaljivo. (Doduše, verovatno samo onim ljudima kojima i pokoji štreber može da bude dobar frajer, al dobro sad...). Melanholija je slatka. Sa depresijom je teško. Skroz vas parališe, ne možete ništa da radite, ne želite nikog da vidite. Nula akcije, samo pokoja SVE JE PROPALO poruka na parčetu papira ispred vas.
E sad, ne da sam ja neka ozbiljnodepresivna persona, al jesen kad je toliko mračno da praktično ne sviće jutro, plus par objektivnih propasti... Okusim ja malo pokatkad i tu depresiju na par dana. I baš je gadna. I džaba mi onda po dva pop albuma na dan, džaba sitcomi, džaba telefonski razgovori, džaba nova frizura. Niš, nego da gledam u tu poruku koju sam sebi napisala i da kujem planove. Ko i obično.
I, da, nemojte molim vas, slučajno da vam je palo na pamet da me zapitkujete zašto luzerka i jadnica! Jasno?! Ja volim sebi lepo da predočim da postoji i ta mogućnost, da sam ništa više osim obične jadnice i luzerke, i onda mi nekako bude lakše u životu. Sve mi mnogo lepše, ja mnogo spremnija da radim nešto... Manji pritisak, šta li...

Anyways, depresija je, kako smo već zakljucili, zlo, i gledajte da je nekako što brže pregrmite ako vas ove smrdljive jeseni makar malo dokači. A onda se vratite svojoj melanholiji, kao uostalom i svi mi iskonski štreberi, pa preslušajte bar jedan od tri albuma koje je hiperproduktivni (da li je ovo sinonim za reč štreber?) Ryan Adams objavio ove godine. Mislim, šta je drugo za štreberčinu, ako ne malo country folka?