Pre odlaska na spavanje


Zanemariću utiske sa sinoćnjeg koncerta sastava Mercury Rev, pošto imam, recimo, obavezu da iste zapišem za neki sasvim drugi sajt. Ali, bilo je sjajno, FE NO ME NA LNO (nadam se da ste ovo pročitali razdvajajući reč na slogove i naglašavajući svaki).

Ono što me je danas više mučilo je pokušaj da se setim svih stvari koje manje-više svakodnevno radim u životu, i zbog kojih se eksplicitno i snažno osećam kao žensko. Pošto mrzim ženskaste stvari, volančiće, cvetiće i leptiriče, small talk mi je poprilično stran, i hoću da gađam papučom Ivanu Bojić-Zarić whatever kad je ranim jutrom vidim na TV-u sa svojim ženskim pričama.

There's no sucha thing, missy! Ženske priče? Taman posla...





Ne ulazeći u banalnosti, i gluposti tipa: o, da, ali šta je sa vrlo uočljivim ženskim atributima (75b ako nekoga baš, baš zanima, mada ne znam zašto bi to ikoga zanimalo), jedina girly stvar koje mogu da se setim je čupanje obrva. Krupan kadar mog lica u ogromnom ogledalu, jako svetlo i pinceta. Odbijam da mi bilo ko drugi čupa obrve. Uživam u tome... Kako bih sprečila preteranu sladunjavost istog prizora iz drugog plana bi trebalo da svira neka opasna ženska, PJ Harvey naprimer.



Opsednutost cipelama (i to ponajviše onakvim kakve ne mogu nikad da pronađem) nije strictly girly stuff , trošenje para koje nemaš na savršenu plišanu duksericu takođe, kafa i TV adikcija su isto tako vrlorasporostranjenja unisex zabava, o opsednutosti pop muzikom i pop kulturom... hm?










Hajd sad neko da mi se nađe pametan pa da prokomentariše You talk way too much!