klik klik, jel radi?

ah tih prvih par dana kući po povratku sa odmora, puna entuzijazma... a onda odjednom počne sve da me boli: jedan dan stomak, drugi glava, sledeći dan grlo. u stvari boli me što moram da radim, i što moram da razmišljam i što moram da brinem oko stvarnih stvari u životu.
ali, to takođe znači da sam ponovo počela da trošim više vremena na muziku :)
od najnovijih izdanja preporuka za novi Yo La Tengo - I Am Not Afraid Of You And I Will Beat Your Ass, koji sam prvi put preslušala tek danas. no ako uz to dodamo da sam ga odslušala dvaput u cugu, a album traje blizu satipo... meni bi sve bilo jasno.

Guillemots, koje sam još onomad pominjala, izdali su najzad LP, a priča se/ piše se/ da su nominovani i za Mercury nagradu. ih kaka sam vidovita. ništa vam neće smetati da vitite još jednu njihovu fotografiju. slatki i čudni i hiperemotivni.


inače od ovog albuma može vrlolako da vas zaboli glava. ali mene je bolela glava i kad sam prvi put čula Patrick-a Wolf-a, pa ga sad obožavam. (jes da vam ne bih preporučila da čujete Childcatcher prvo, što zbog teksta što zbog muzike)

ono što vam nekim čudom nisam ovde još uvek pomenula, iako je leto gotovo, a kod mene se već duže vremena vrti u plejeru su Monkey Swallows The Universe. skoro pa low fi produkcija, jednostavno, poppy... nekako ti drago da znaš postoje takvi ljudi koji prave takvu muziku.

smišljam načine da uživam u predstojećoj jeseni. šaljite predloge na luzerka@gmail.com jurimo hiljaditu posetu! :kul pogled: