Kuc kuc!

malo me plaši urušavanje privatnosti pisanjem bloga. eto, priznala sam. jes da se trudim da sve nekako svedem na lični pristup pop kulturi, pre nego na pop pristup sopstvenoj ličnosti, opet me 'vata neki zent.
imejl adresa luzerka@gmail.com radi fenomenalno. so far 0 messages recieved. ništa. ni spama. ni ničega. nula!
enivejs, luzerka i jadnica se prethodnih par dana u priličnoj meri osećala kao luzerka i jadnica, pa vam zato nije pisala.

ali sam zato u međuvremenu bila na čak 3 (tri) koncerta. nijedan spektakularan, svi pritimač okej. čini mi se da se ovo sa koncertima ponovo zahuktalo, kao što je krenulo pre par godina, pa najednom stalo. stalno nam svraćaju neki manje ili više poznati strendžeri. ja često biram da idem da gledam ove manje poznate, nekako se ljudi više trude i dokazuju, a često vam se dese i iznenađenja i zaljubljenost na prvo slušanje. ko je bio pre tri godina (više od jedanput) na Devastations zna tačno o čemu govorim.


najnoviji omiljeni bend ovog proleća zove se Guillemots. za njih sam prvi put čula prošle jeseni kada me je jedan britanski tinejdžer ubeđivao da su oni najbolji novi bend, pravdajući se da se njihov EP uveliko prodaje na e-bay-u za silne novce. u međuvremenu su snimili mini album za vanenglesko tržište From The Cliffs, ne biste verovali 9 pesama (praktično 8, pošto prva traje 30 sekundi) u 45 minuta. i ne smori vas pesma koja traje 9 (minuta, ne sekundi).
ne izgledaju nešto preterano kul, fakat.

ako su vam Guillemots suviše tunjavi, your loss. ali ipak za rezervu možete da skakućete na Gossip - Listen Up! (album jošte nisam podrobno preslušala, ali pesma je hitična)