Opet brojač

Bezmalo jutros nisam pala sa stolice od šoka kad sam na view my complete profile videla da imam preko 600 puta pregledan blog/profil. I sad se sve nešto razmišljam da li to znači da je preko 600 ljudi gvirnulo na moj blog, ili je sveukupno pregledan oko 600 puta.

U svakom slučaju, nije malo za lenjivicu koja je napisala 12 postova za pola godine.

Sad sve vreme lomim glavu ko su ti ljudi što me čitaju, i koji je razlog toj posećenosti. Čak me malo hvata i frka. A onda naravno, ko i svaka druga besposlena osoba krenem da razmišljam o tome dal se mogu zaraditi neki novci bloggovanjem. as if...



Za sve readere kojima se ne mili ostavljati javno poruke u dnu svakog posta, otvorila sam imejl adresu luzerka@gmail.com (znam koliko je glupo ostavljati adresu vako javno i da me očekuje tona spamčine već za pola sata, al gmail to onako intelignetno odmah šutne u spam folder tako da bašmebriga). mošte slati i pesme, ili se samo dopisivati, i objasniti mi kakotodamečitate. zašto, zašto, zašto?



Preslušala, fajnali, novi Concretes - In Colours. Lep je album, baš u onom klasičnom smislu reči lep, možda sam se malo, ali sasvim malo razočarala, pošto sam imala u najmanju ruku great expetations. Ne znam zašto mi odmah čim pomislim na Concretes na pamet padnu Cardigans, iako muzički nemaju mnogo veze jedni sa drugima. Valjda su Concretes danas sinonim za pravi pravi pop, kao što su ovi drugi bili pre desetak godina. (pažnja na slici se vidi samo 3/8 benda)