Ranodm Thinking
(the most annoying stuff of all)



Evo priznajem, sa sve rukama u vazduhu, ja sam samo jedna lazy ass više na ovom svetu.
Al to se ni najmanje ne kosi sa činjenicom da sam u isto vreme i štreber. Da ja skupljam i uvlačim beskorisne informacije u glavu, kada nešto radim, to mora da se uradi temeljno i dobro, da se provere svi mogući izvori informacija, ili se ne radi uopšte... Nema ništa polovično.
Eventualno mogu posao da prekinem na pola, kad mi i ako mi dosadi, ili kada shvatim da od toga neće ispasti ništa. Što me ne sprečava naravno da se mesecima pre toga dobro ne spremam i pripremam, i punim glavu manje i više korisnim budalaštinama.



E, sad, osim vrlo očigledne lenjosti, razlog nepisanja na blogu su i praznici. Lepo ne umem da se uklopim u svu tu bezrazložnu euforiju, i sastavljanje lista najboljeg i najgoreg u godini. Sve me nešto hvata trema kad moram nešto takvo da popunim, kao da je sad to što sam napisala uklesano u kamenu, i nemam više prava da se predomišljam i promenim mišljenje... pa još onda iščekivanja u strahu od komentara po pravilu dekonstrukcionistički nastrojenih ljudi... brrrrrrr...


A tek lažna euforija, i to što na svako telefonsko zvono spremno odgovaraš sa "Hvala, takođe!" bez da unaperd znaš sa kim razgovaraš.

Mada, nemam ja na šta da se žalim, provela sam mnogo lep produženi novogodišnji vikend, sve uz : budimo se zajedno, doručkujemo zajedno, gledamo tv zajedno, spremamo klopu zajedno, ja biram muziku:ti biraš muziku - you've got the point... pa mi je još pre pola sata i zvonio telefon - poziv na razgovor za posao u petak.


Love Travel At Illegal Speeds - Graham Coxon-a procureo na internet još pre praznika. Datum izlaska albuma 13. mart. Još nisam stigla da preslušam, al čim preslušam pišem o tome. To je ipak suviše važna stvar da se o njoj ne bi pisalo na blogu. A i gledam da iskoristim svaku priliku da napišem nešto o ovom čoveku i njegovoj muzici.


sličice za ovaj post postavljam popodne, sad žurim sa drugaricom na kafu... TaDa-- postavila slike!