nemotivisan apdejt, takoreći random thinking




U stvari je super što nisam ništa pisala u međuvremenu za blog, jer bih rizikovala da vas opet udavim svojim trenutno depresivnim pogledima na stvarnost, u kojoj sam i dalje ostala luzerka i jadnica bez posla.









Koliko čujem ovi Arctic Monkeys se prodaju ko blesavi, zvanične kritike: sve hvalospev do hvalospeva, a ja slušam album već dve nedelje i mislim se, okej možda nije na prvo slušanje, možda je grower. I ništa. Štos mene tiče, sa ovakvim albumom, spasioci indie scene i novi generacijski važan bend bi bez problema mogli da budu i Hard Fi, Bloc Party, Babyshambles, We Are Scientist, Subways ili apsolutno bilo koji bend koji se pojavio u poslednjih godinu dana.

Sa druge strane, Love Travells at Illegal Speeds, je već grower - što ga više slušate sve vam se više dopada i dopada. Graham Coxon ima bezmalo 37 godina, što stvarno zvuči nemoguće kada slušate Gimme Some Love - glupa teenage noisy pop hitčina; najnenametljiviji je gitarski superheroj, koji je toliko već deo muzičke tradicije, da može da se bez problema poigrava sa najgorim/najboljim klišeima iste te tradicije. Za detaljniju kritiku moraćete da sačekate bar do 13. marta.


Za kraj samo stih iz poslednje pesme sa albuma See A Better Day

Baby Baby Babe,
What can i do?
I'm so in love with you
I know you won't believe me
but it's true
I'm so in love with you


Kliše, al pali! Ovaj crtež iznad, to vam je omot albuma.