muka muka mukica

ne znam za čitačlačku & komentatorsku publiku i blog drugare, ali meni je ovaj blog postao mala mukica.
frstovol - opšte uzev pokušavam da se samoukinem sa interneta. očekujem gomilu podsmešljivih komentara na ovu izjavu, naročito od onih koji znaju da sam potpuni ovisnik o internetu, biće punih osam godina.
onda tu je to breme "sajberslave" sa kojim ne mogu da se nosim. naročito kad svi znaju ko si, šta si, kako se zoveš 'n all... plus što jesam jedna od onih koje laprdaju više nego što bi trebalo. n'umem da napravim distancu.
dalje, stvarni život - koji je ma koliko to sumanuto zvučalo, itekako vredan žrtvovanja onlajn vremena. sve to naravski podrazumeva i dilovanje sa nekim problemima koje vučem već oho-ho...

e sad, već sam se žalila kako sam nesposobna da ubacim linkove za zanimljive bloggove na frontpejdž (sve ovo što vidite uradili su dragi drugari kojima sam na poverenje dala šifru na korišćenje), mislim da bih trebalo da vam dam par hintova za čitanje, edukaciju i razbribrigu u čekanju na moj sledeći post.

hir vi gou:
http://musikoon.blogspot.com/ - odličan muzički blog, sa pokojim daunlodom. naročito obožavam muzički izbor & preporuke najvrednijih tamo: Recezenata. umeju da budu i koji mesec ispred mene, umeju da se i poklope.
http://palchica.blogspot.com/ - razbribriga, lako štivo, ali ne i besmisleno. ono što je važno je da je palčica daleko vrednija bloggerka, pa se bar jednom do dvaput nedeljno može koješta pročitati.
http://www.suprastudio.blogspot.com/ - ovo je navodno blog benda. a u stvari sve i svašta - dnevnik praćenja popkulturnih sadržaja: SERIJE, filmovi, albumi, koncerti i druge budalaštine.
http://popkitchen.blogspot.com/ - ova gospojica je još veća lenčuga od mene, + što nam se stavovi ponekad i razmimoilaze (npr. Jenny Lewis), al ipak preporučujem.




ako još niste pogledali, trk u bioskope na Departed, a odmah zatim i na Borata. Black Dahlia je film koji slobodno možete da preskočite(ali ću za devojčice ipak postaviti sličicu sa Josh-om), i uzmete roman na čitanje. Sa debelim okasnjenjem sa odgledala Garden State, a posle danima slušala saundtrek.




od mjuzike sam slušala svašta - novog Becka koji je lošiji od prethodnog, mada su mu dobri ti fazoni sviranja na mobilnom telefonu, onda solo album Alberta Hammond-a Jr., posle koja sam instantno prestala da mislim da je on kul momak, "kontraverzne" Math and Physics Club, i prvi album iz 2007 koji je procureo na mrežu Shins - Wincing The Night Away, za koje ne moram da vam objašnjam kako su mi legli posle gledanja Garden State-a. nove Lemonheads sam narezala svim mogućim poznanicima, bez da sam ih ozbiljnije sama slušala, al to je zato što ja volim njihov (sada) pretposlednji album i Dandov solo, a ovo mi uopšte ne zvuči na to.

enivej, uzdam se da ste dovoljno ljudi, i da me ne diskriminišete što sam se opredelila za stvarni naspram sajber sveta :P