Stvari bez kojih ne mogu, ni na jedan dan

Sinoć, poprilično kasno, u jednom od onih besmislenih surfovanja internetom, iz čiste dosade, naletim na test koji se bavi procenjivanjem vrednosti čoveka. I to onako, baš materijalno. Kad popuniš test, oni ti sve presaberu i daju ti rezultat u američkim dolarima. U MILIONIMA američkih dolara. Priznajem malo sam lagala, (mislim, ko ne bi lagao, kad za prosečnu građu dobijaš samo 50-tak hiljada dolara, a za atletsku 130), na neka pitanja nisam umela da odgovorim – koji moj SAT test, ko to u Srbiji uopšte radi? Al da sam se opako približila cifri od 2 miliona dolara, jesam. Tu su mi pripomogle zelene oči (vrede pet puta više od smeđih?!), visina (ukoliko niste znali – što viši to vredniji), i to sto sam na pitanje Are you addictive person? Odgovorila sa NE! Kakva laž!

Poslednjih 15 godina ni dva sata ne mogu da izdržim a da ne namažem usta labelom ili nekim drugim lipbalm-om. Ne mogu da izdržim. Peku!

Pre tri godine sam prvi put kupila noćnu kremu protiv bora, i mazala je redovno svako veče. U međuvremenu koža na licu je počela opasno da me zateže ako nije namazana debelim slojem neke kremice. I ja tako mažem. Stalno.

Između ostalih, svakodnevno posećujem websajt www.thesun.co.uk – ne mogu bez celebrity tračeva i photo specijala.

Ponedeljkom izjutra proveravam liste albuma i singlova.

Hoću da poludim kad nekim slučajem zaboravim da ponesem sa sobom mp3 plejer. A tek kad baterija crkne!

Bez daljeg nabrajanja nekih drugih stvari bez kojih ne mogu da zamislim da započnem dan: pesma za dobrojutro i razmrdavanje (ili čitava plejlista), i doručak uz TV...

Are you addictive person? Hell Yeah! Very addictative

Džaba dva miliona dolara. E baš!

CAR!

Adam Green je car! To je suština ovog posta, i možda bih sad trebalo da prestanem da pišem, ali uhvatio me je tipično štreberski napad skribomanije. I can’t help it.

Ovaj nezainteresovani geek ima 24 godine, i 3 (da, tri) sjajna solo albuma, (četvrti izlazi na proleće 2006.), bio je jedan od članova Moldy Peaches gde se prerušavao u Elvisa (ili nešto što liči na Elvisa), a kao klinac je nastupao u MTV karaokama gde su mu se svi smejali.

Iz neobjašnjivih razloga u Nemačkoj je indie superstar br.1, dok je u ostatku sveta relativno nepoznat. Ja nikada nisam videla ni jedan njegov spot na domaćoj televiziji, a pošteno da kažem, nisam ga čula ni na radiju, (iako radio slušam samo u par termina). U Namačkoj je takođe poznat i kao pisac.

Adam Green je car! I to ne samo zato što je bio na turneji sa Libertins-ima, Strokes-ima, a kako sam načula svirao je par puta i kao predgrupa (predgrupa?!) Belle & Sebastian, već onako, uopšte. Kao osoba, i kao muzičar. Zbog njega se smejete, zbog njega bez blama đuskate, jer znate da nema šanse da igrate gore od njega, zbog njega je folk ili antifolk (štagod) kul.

On ima najbolje low fi, i ne toliko low fi, spotove na svetu, u svojim pesmama pominje Jessicu Simpson, Johnny Depp-a, Georga Bush-a (ali nikako politički), Fab (mmm hottie) Moretti-a, i uz sve to je almoust twin brother Julian Casablancasa.

Jes deluje malo mlađe i izgubljenije, al liči?

Koncept



Izraženo snažan koncept ovog bloga me onemogućava da postujem bilo šta što bi moglo da se protumači kao izraženo ozbiljno ili nedajbože smisaono i duboko. Manje više, ono na šta mogu da se skoncentrišem su raznorazni fenomeni koji imaju manje ili više veze sa popularnom kulturom. Dakle, sad ste shvatili koncept. Možemo dalje.




U pozadini, pred spavanje, svira, novi (još neobjavljeni - oh, da kakva sam kraljica piraterije) album jednog od omiljenih nerdaških bendova (jeste u pravu ste, govorim o Belle & Sebastian), a u istom folderu za buđenje je namenjen budući album superheroja iz posta br. 2, The Strokes-a. Tako su zahvaljujući pirateriji, i brzoj internet konekciji, u prvoj četvrtini sledeće godine ostala samo još dva albuma koja nestrpljivo očekujem (recimo samo da se radi o dva moja omiljena solo autora, i da oba albuma treba da se pojave u martu. any ideas?), i malo mi nekako krivo što mi je to uzbuđenje na neki način uskraćeno. Jes čitav taj demokratični koncept dostupnosti svega u neku ruku sjajan, ali isto tako sve lako može da se pretvori u panično skupljanje smeća koje nikako ne stižete da preslušate, i nemate pojma zbog čega vam stoji na hard disku.


Out of context: ovaj fini dečko iz Španije koji je prokomentarisao prethodni post je samo potvrdio moju teoriju o bezmalo bratu blizancu Juliana Casablancasa, pitajući me da li je na fotografijama par redova niže baš taj brat blizanac. Za koji dan možete očekivati razrešenje misterije, nekoliko fotografija itd... U međuvremenu, možete hintove da šaljete kroz komentare...



Mnogo mi se spava.

Pre odlaska na spavanje


Zanemariću utiske sa sinoćnjeg koncerta sastava Mercury Rev, pošto imam, recimo, obavezu da iste zapišem za neki sasvim drugi sajt. Ali, bilo je sjajno, FE NO ME NA LNO (nadam se da ste ovo pročitali razdvajajući reč na slogove i naglašavajući svaki).

Ono što me je danas više mučilo je pokušaj da se setim svih stvari koje manje-više svakodnevno radim u životu, i zbog kojih se eksplicitno i snažno osećam kao žensko. Pošto mrzim ženskaste stvari, volančiće, cvetiće i leptiriče, small talk mi je poprilično stran, i hoću da gađam papučom Ivanu Bojić-Zarić whatever kad je ranim jutrom vidim na TV-u sa svojim ženskim pričama.

There's no sucha thing, missy! Ženske priče? Taman posla...





Ne ulazeći u banalnosti, i gluposti tipa: o, da, ali šta je sa vrlo uočljivim ženskim atributima (75b ako nekoga baš, baš zanima, mada ne znam zašto bi to ikoga zanimalo), jedina girly stvar koje mogu da se setim je čupanje obrva. Krupan kadar mog lica u ogromnom ogledalu, jako svetlo i pinceta. Odbijam da mi bilo ko drugi čupa obrve. Uživam u tome... Kako bih sprečila preteranu sladunjavost istog prizora iz drugog plana bi trebalo da svira neka opasna ženska, PJ Harvey naprimer.



Opsednutost cipelama (i to ponajviše onakvim kakve ne mogu nikad da pronađem) nije strictly girly stuff , trošenje para koje nemaš na savršenu plišanu duksericu takođe, kafa i TV adikcija su isto tako vrlorasporostranjenja unisex zabava, o opsednutosti pop muzikom i pop kulturom... hm?










Hajd sad neko da mi se nađe pametan pa da prokomentariše You talk way too much!