nemotivisan apdejt, takoreći random thinking




U stvari je super što nisam ništa pisala u međuvremenu za blog, jer bih rizikovala da vas opet udavim svojim trenutno depresivnim pogledima na stvarnost, u kojoj sam i dalje ostala luzerka i jadnica bez posla.









Koliko čujem ovi Arctic Monkeys se prodaju ko blesavi, zvanične kritike: sve hvalospev do hvalospeva, a ja slušam album već dve nedelje i mislim se, okej možda nije na prvo slušanje, možda je grower. I ništa. Štos mene tiče, sa ovakvim albumom, spasioci indie scene i novi generacijski važan bend bi bez problema mogli da budu i Hard Fi, Bloc Party, Babyshambles, We Are Scientist, Subways ili apsolutno bilo koji bend koji se pojavio u poslednjih godinu dana.

Sa druge strane, Love Travells at Illegal Speeds, je već grower - što ga više slušate sve vam se više dopada i dopada. Graham Coxon ima bezmalo 37 godina, što stvarno zvuči nemoguće kada slušate Gimme Some Love - glupa teenage noisy pop hitčina; najnenametljiviji je gitarski superheroj, koji je toliko već deo muzičke tradicije, da može da se bez problema poigrava sa najgorim/najboljim klišeima iste te tradicije. Za detaljniju kritiku moraćete da sačekate bar do 13. marta.


Za kraj samo stih iz poslednje pesme sa albuma See A Better Day

Baby Baby Babe,
What can i do?
I'm so in love with you
I know you won't believe me
but it's true
I'm so in love with you


Kliše, al pali! Ovaj crtež iznad, to vam je omot albuma.

Ranodm Thinking
(the most annoying stuff of all)



Evo priznajem, sa sve rukama u vazduhu, ja sam samo jedna lazy ass više na ovom svetu.
Al to se ni najmanje ne kosi sa činjenicom da sam u isto vreme i štreber. Da ja skupljam i uvlačim beskorisne informacije u glavu, kada nešto radim, to mora da se uradi temeljno i dobro, da se provere svi mogući izvori informacija, ili se ne radi uopšte... Nema ništa polovično.
Eventualno mogu posao da prekinem na pola, kad mi i ako mi dosadi, ili kada shvatim da od toga neće ispasti ništa. Što me ne sprečava naravno da se mesecima pre toga dobro ne spremam i pripremam, i punim glavu manje i više korisnim budalaštinama.



E, sad, osim vrlo očigledne lenjosti, razlog nepisanja na blogu su i praznici. Lepo ne umem da se uklopim u svu tu bezrazložnu euforiju, i sastavljanje lista najboljeg i najgoreg u godini. Sve me nešto hvata trema kad moram nešto takvo da popunim, kao da je sad to što sam napisala uklesano u kamenu, i nemam više prava da se predomišljam i promenim mišljenje... pa još onda iščekivanja u strahu od komentara po pravilu dekonstrukcionistički nastrojenih ljudi... brrrrrrr...


A tek lažna euforija, i to što na svako telefonsko zvono spremno odgovaraš sa "Hvala, takođe!" bez da unaperd znaš sa kim razgovaraš.

Mada, nemam ja na šta da se žalim, provela sam mnogo lep produženi novogodišnji vikend, sve uz : budimo se zajedno, doručkujemo zajedno, gledamo tv zajedno, spremamo klopu zajedno, ja biram muziku:ti biraš muziku - you've got the point... pa mi je još pre pola sata i zvonio telefon - poziv na razgovor za posao u petak.


Love Travel At Illegal Speeds - Graham Coxon-a procureo na internet još pre praznika. Datum izlaska albuma 13. mart. Još nisam stigla da preslušam, al čim preslušam pišem o tome. To je ipak suviše važna stvar da se o njoj ne bi pisalo na blogu. A i gledam da iskoristim svaku priliku da napišem nešto o ovom čoveku i njegovoj muzici.


sličice za ovaj post postavljam popodne, sad žurim sa drugaricom na kafu... TaDa-- postavila slike!