Opet piraterija

Najfriškiji album u mom plejeru zove se Jacket Full Of Danger. Superheroj jednog od prethodnih postova Adam Green je potpisnik istog, a zvanično izlazi u prodaju... pa, negde u martu, recimo.
Reći ću samo: 15 pesama - 30 minuta i 20 sekundi. Neki ljudi (Adam Green, na primer) očigledno mnogu da mutiraju i na pragu dvadeset i pete, dok se drugima to dešava u petnaestoj.
I ne brinite, nepristojan je kao i obično...Just to get the picture, navodim stihove I wanna bone you (lol, lol, he said bone you :P)
e, da i u drugoj pesmi je pokrao Strokes - Leave me alone, I'm in control... wtf?

A propo talenata o kojima sam kukala u prethodnom postu. Kanda jesu malko precenjeni, al da ga jebem, džaba ti rad kad si nula talentovan! mislim, lepo je kad se ljudi trude, al... stvari nikad nisu tako jednostavne. Sve se računa.

Anyway, ovu spisateljicu nećete videti kako sa velikom šoljom crne kafe prilazi oldschool pisaćoj mašini i u naletu inspiracije u transu zapisuje stvari koje joj, valjda, sam bog odnekud diktira. Nego lepo, pola sata-sat-dva-pet svaki dan, word dokument, najudobnija tastatura. posao ko posao. i za stolara moraš da budeš talenovan, al to ne znači da ne moraš da rmbaš.
mada kad vidim ovu tajpvrajtericu sa slike, odma poželim jednu.

Argh! Grrrr!


Mnogo sam nervozna, i mada sam svesna da je nabrajanje svih stvari koje me nerviraju prilično neproduktivno, i da retkokad iz toga zna da proizađe nešto dobro, ne merem da se suzdržim, moram nabrajati!

mnogo me nerviraju multitalentovani ljudi. ili to, il sam isfrustrirana što nisam jedna od njih. mislim, kako je nekom bogomdano pet raznih talenata (i peva, i slike, i igra, i piše...), a meni jedan jedini, i još ga ja ni ne izrabljujem koliko treba. fala bogu, bar umem da multitaskujem. i to bolje no što drugi očekuju.





onda, mnogo me nerviraju mid20s mamurluci. nekad je bilo tako lepo, mogao si da mešaš pića - otspavaš dva-tri sata i probudiš se ko nova. sad mi propadne ceo dan, i još zaboravim da čestitam drugarici rodjendan.

mrzim kad mi niko ne prokomentariše blog, jer to znači da nisam napisala ništa interesantno, iako sam se potrudila da sve zamaskiram nekim sličkama, stihovima iz pop pesama, i ponekom psovkom. (jbte, pišem ovo, a nisam sigurna dal sam uopšte opsovala na blogu. )





Zato su mi najbolji drugari u poslednja dva dana: Brufen (400miligramski, sa tendencijom da pređe na 600), Strepsils (ne možem da pričam, al bar da pišem namesto toga), Eferalgan (bljaks, pijem ga na eks) i solo album Jenny Lewis (with the Watson sisters) - Rabbit Fur Coat (e, ovo već greje, ali pomaže i protiv temperature).